Ishrana zasnivana na svesnoj pažnji (eng. mindful eating)

Vrednovanje, sistem vrednosti, moralna vrednost, etička vrednost, materijalna vrednost, estetska vrednost, kulturna vrednost i mnogo drugih vrednosti postale su fetiš modernog doba. Sve se meri, porcenjuje i poredi.

 2+2=4 Psihološki vodič za svaki dan

Dijetetika se nepravedno često predstavlja kao podrška kulta estetstke vrednosti. Međutim, ona se ne svodi pretežno na kalorijsku vrednost jelovnika zarad takvih težnji. Zapravo, predimenzionirano doterivanje kalorija vodi u poremećaje ishrane i nije uvek poželjno podsticati. Stoga je nekako dijetoprofilaksa milija za isticanje i dobro sprovođenje.

Na prvom spratu piramide ishrane nalazi se akcentovanje zajedničkog obroka sa valjanim razlogom.

Različite dobre prakse nam to i ističu. Tu je model integrativne ishrane celovitih (eng. the whole-person integrative eating) koji započinje sa isticanjem zahvalnosti i osvešćenosti prema zalogajima, kako se ne bi prejedali. Ovaj model grupa autora osmislila je u vidu smernica nakon posmatranja narodnih običaja, pretrage naučne literature i uvida u odnos prema hrani u različitim religijama. Smernice su sledeće (1) bitan nam je unos neobrađene hrane (eng. whole foods) (2) nastojimo da jedemo sa naklonošću prema obroku (3) dok smo svesni zalogaja i šta se dešava u nama tokom jela, (4) zahvalni smo za obrok koji će nas nahraniti (5) podstičemo radoznalost ka hrani (6) dok jedemo u sklopu zajednice. Ovim su pokriveni biološki, psihološki, spiritualni i socijalni aspekti odnosa prema hrani. Podrobnije, usmerava nas na to šta da jedemo, kako hrana utiče na naše emocije, i kako emocije oblikuju odabir hrane, podstiče nas da jedemo osvešćeno, zahvalni za obrok i pre svega usmerava nas da jedemo u zajednici.

Praksa ishrane zasnivane na svesnoj pažnji (eng. mindful eating) se izdvaja posebno. To je metoda zdravstvene psihologije koja ukazuje kako da unesemo zadovoljstvo dok se hranimo. Oslanja se na održavanje pažnje usmerene ka senzornim atributima, poput ukusa, pri čemu se teži odsustvu osude od misli i osećaja koje nisu u skladu sa iskustvom koje povlače senzorni atributi tokom iskustva hranjenja u datom trenutku. Povezuje se i sa zahvalnošću za sve što dati obrok povlači sa sobom.

Hrana ima moć da nas vraća sebi. Da nas poveže sa zajednicom. Da stvori osećaj doma. Da nas neguje i leči. I na drugu stranu. Da nas dovede do infuzije. Da nam, kroz bolest i poremećaje razori dom. Razori nas same. Odnos koji ostvarujemo prema njoj je dragocen.

Postupci koje ritualno praktikujemo predstavljaju izraz naših vrednosti. A one se najbolje oslikavaju kroz odnos prema hrani. Hrana na našim tanjirima nosi priču koja može da podstakne i osećaj poniznosti i strahopoštovanja, ako smo spremni da je čujemo.

Mere, procene i poređenja mogu da budu tu tako da ih i ne primećujemo, u drugom planu, i to nazivamo dijetoprofilaksom. Kad je rasvetlite na pravi način, do dijetoterapije ne mora ni da dođe. Onda dijetetika može da bude tu da podstakne radoznalost ka hrani i podseti na zahvalnost prema zajedničkom obroku.

Prethodno izloženi sadržaj stavlja se u primenu praktikujući sledeće načine:

· Pripreamo hranu sa prijateljima i porodicom. Akcenat stavljamo na anegdotu iz kuhinje a računanje kalorija ostavljamo na margini.

·Zahvaljujemo se za obrok. Zahvalni ljudi uzimaju manje porcije. I pritom je dobar osećaj.

Zahvaljivanje za hranu pronalazimo i u različitim religijama, Hrišćanstvu, Budizmu, Šintoizmu. Štaviše, u Japanu iskazivanje zahvalnosti prema hrani i praksa da se obrok pojede do kraja preporučuju se Osnovnim zakonom o Šokuiku (eng. Shokuiku Basic Act). U skladu s ovim zakonom, koji se odnosi na obrazovanje dece o ishrani, nastavnici kroz različite obrazovne intervencije podstiču zahvalnost prema hrani.

Dodatno, zahvaljujemo se za događaje koje smo imali u toku dana. Osobe koje praktikuju navođenje jednog događaja koji se tog dana ranije odigrao, a na kojem su bili zahvalni, pri narednoj užini odabiraju zdravije namirnice.

· Težnju usmerimo ka tome da nam hrana postane milija. Šetamo prirodom i sakupljamo biljke. Uvezaćemo ih, zakačiti na terasu da se osuše i posle upotrebljavati kao začine i za čajeve.

· Obraćamo pažnju na savete iz dobrih knjiga, koje sprovodimo i delimo sa prijateljima, poput onih u knjizi Kako deci postaviti granice i pri tome sačuvati živce Najdžela Late.

“„Šta je deco vaš problem sa hranom? Ne volimo je. Kako… baš nikakvu hranu? Volimo pomfrit. I? Sladoled.”
Najdžel Lata ističe, pored postulata da gladna deca jedu. „Poenta je u tome da promene svoj pogled ka hrani.”
Ali kako ja to da izvedem? - pita mama.
„Jedan od najlakših načina je da ih uključite u pripremanje jela. Neka kuvanje postane zabava za njih. Naučite ih kako da prave salatu i neki jednostavni preliv. Izaberite recepte koji su egzotični i zanimljivi. Napravite logorsku vatru u dvorištu i kuvajte.”

Mama dece koja su hranu svodila na sladoled i pomfrit je uvela da svako veče svi na neki svoj mali način pomažu oko pripremanja večere. Uvela je i nedeljno takmičenje za najneobičajnije povrće na svetu. Na kraju je morala da vodi decu u azijsku piljarnicu budući da je potražnja za sve egzotičnijim povrćem prevazišla ponudu samoposluge u njihovom kvartu.
”

— Kako deci postaviti granice i pri tome sačuvati živce

· Čitamo odlomke, u čijem su fokusu recepti i priprema hrane, koji nas neće naučiti nijednoj pripremi jela, ali će nas zabaviti u terpezariji poput Teri Pračetove Maskarade.

·   Sa vremena na vreme, uzmemo korpu za piknik i nahranimo najmlađe u parku.

Svodi se na ovo, dijetoprofilaksa je namenjena generacijama koje umeju da se naslone na piknik stolove, različite kućne površine, ali i one koje gaje kult terpezarije. Za prve čiju je težnju lakše usmeriti ka otkrivanju novih ukusa i negovanju i razvijanju osobenost, i za druge koji okupljaju porodicu utemeljući princip da će svi članovi uvek moći da računaju na mesto za stolom (što je prioritetno u odgoju dece) i imati mogućnost zajedničkog zahvaljivanja za hranu. Tu je za sve te generacije koje dele sav taj isti prostor, samo su u različitom starosnom dobu. Tu je i za one kojima se život dešava na sve načine, pa im je hrana postala kao neki podsetnik na neadekvatno ispunju ili zapostavljenu obavezu. Tu je da taj pogled ne popravlja već preobražava mamljenjem osećaja koji smo imali uz hranu kada je bila pratilac bezbrižnosti. Tu je i za one koji žele da se doteraju. Samo kroz nešto što neguje, kroz dobre podsticaje.

Za zahvalnost,

Za celovitost,

Možemo to zajedno,

Radovi u kojima sam naročito uživala dok sam pisala za Vas su:

Vartanian, L.R., Kernan, K.M. and Wansink, B., 2017. Clutter, chaos, and overconsumption: The role of mind-set in stressful and chaotic food environments. Environment and Behavior, 49(2), pp.215-223.

Kesten, D. and Scherwitz, L., 2015. Whole-person integrative eating: a program for treating overeating, overweight, and obesity. Integrative Medicine: A Clinician's Journal, 14(5), p.42.

Giannou, K. and Mantzios, M., 2025. Mindful paths to food waste reduction: exploring the associations between gratitude, mindful eating behavior, and motivations for food waste avoidance. Frontiers in Psychology, 16, p.1494653.

Fritz, M.M., Armenta, C.N., Walsh, L.C. and Lyubomirsky, S., 2019. Gratitude facilitates healthy eating behavior in adolescents and young adults. Journal of Experimental Social Psychology, 81, pp.4-14.

Kawasaki, Y., Nagao-Sato, S., Shimpo, M., Akamatsu, R. and Fujiwara, Y., 2024. Development and validation of the gratitude for food scale for Japanese adults. Global Health Promotion, 31(3), pp.101-110.

I knjige koje mogu pomoći u razvijanju dobrog odnosa prema hrani ili naprosto podstiču prosocijalno ponašanje, nakon kojih ćete potražiti prijatelje sa kojima želite da kuvate:  

Thomas, H., 2019. Mindful Kitchen: Your recipe for life. Leaping Hare Press.

Dobri odnosi Prof dr Darko Marčinko i suradnici

2+2=4 Psihološki vodič za svaki dan Prof. dr Milan Milić

dr Marina Jovanović