Kamperska hrana i kampovanje
Na kampovanjima 90-tih
Lubenica, hladila se u jezeru. Lubenica je prirodan izvor L-citrulina, koji povećava dostupnosti L-arginina i sintezu azot-monoksida, što doprinosi zdravlju krvnih sudova, i donosi različite dobrobiti kardio-vaskularnom sistemu. Imati lubenicu u potoku je bilo baš na mestu. Dalje, kukuruza je bilo svakako. Kao i mesa u masti i suhomesnatog. Pravila se riblja čorba od ulova. Gulaš od pečuraka. Sataraš. Pečeni mladi krompirići. Bilo je tu i dosta pekmeza. Kampovi su retko kad bili uređeni. Ono što ne trpi toplo, a ne može da se spusti u jezero, pripremalo se na početku. Kamperski pasta party na putu do mesta, ili ti unos ugljenih hidrata, pred raspremanje kamp opreme a ne sportsko takmičenje, uključivao je peciva i sendviče u kolima. Pasta party inače, kod sportista ima poseban značaj pred takmičenje (eng. carb loading), uključuje povećanje unosa ugljenih hidrata.
Na kampovanju danas
Na putu do kampa tu je ketering, idealan za vozilo. Ne ostavlja nered. Jede se umereno. Tu su i kratki piknici, negde gde ima igrališta. Šta je u piknik korpi je stvar izbora. Evo predloga: jogurt (da bude probiotski), kuvano jaje, sezonska salata, po koja kriška sira, pre svega uživanja radi (comté iz Francuske, Belgrader iz Čuruga, i Grinini biljni fermentisani sirevi bulgrina i legumino), džem (bez dodatih šećera, sa visokim procentom voća) i ovseni hrskavi hleb (ishrana je personalizovana, neki mogu i krosane).
Od voća nosi se ono koje traje duže, poput jabuka. Generalno je potrebno uneti 400 g voća i povrća na dan, prema preporukama da se ono rasporedi u pet porcija tokom dana. Sa sokovima oprez. Uloga voćnog soka u zdravoj ishrani nije jednoznačno definisana. Dok neke države voćni sok uključuju u preporučeni dnevni unos voća, druge ga ograničavaju zbog sadržaja slobodnih šećera. Preporuke se značajno razlikuju među zemljama. Ipak, u svim zemljama, uključujući i našu, daje se prednost celom, svežem i sezonskom voću. U Francuskoj se od 2017. godine voćni sok više ne računa u preporučeni unos voća. Novi Zeland sok svrstava u zaslađena pića i podrazumeva ograničen unos. Nemačka preporučuje 150-200 mL unosa soka samo povremeno i smatra da se dve porcije voća mogu zameniti sokom u toku jedne nedelje. U Ujedinjenom Kraljevstvu dozvoljeno je do 150 mL voćnog soka dnevno, ali on može doprineti samo jednoj od preporučenih pet dnevnih porcija voća i povrća. Generalno, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje ograničavanje unosa slobodnih šećera na manje od 10% dnevnog energetskog unosa. Na kampovanje možete poneti limun. Napraviti limunadu. Ako ste birali baš dobro mesto, usput ili tamo, nabraćete i nanu, matičnjak, bosiljak ili majčinu dušicu i odati ih u napitak.
Dalje, preporučuje se na kampovanju, mindful eating i kupine ubrane u prirodi. Dodatno, ono što možete spakovati uvek bez obzira na uslove kampa su orašasti plodovi, masline, proteinske tortilje, paradajz, tunjevine, ovsene čaše/kaše i nata de coco (bakterijsku celulozu).
Fotografije, baš dobre vrednosti, kampovanje 2026
Na putu do kampa, pre svega zahvaljujući GPS-u i pretragama, tu su i odabrani restorani. Isto tako restorane zatičemo na glampingima. U ovom slučaju neretko su data fina jela i fine dine opcije sa tri ili pet sleda jela i dobrim vinom. Uživanje zagarantovano. Ipak nam je tu hrana neretko malo kaloričnija. Takva kuhinja često koristi maslace, ulja za završno prelivanje, punomasne mlečne proizvode, redukovane soseve. Ukusno, ali kalorično. Ipak, doprinosi zdravlju iz pojedinih uglova: podstiče mindful eating, tu je očuvava nutritivnu vrednost sastojaka, sastojci su kvalitetni, i često uključuju fermente.
Digresije radi, poseban izazov u fine dine restoranima predstavlja navođenje kalorija u restoranskim jelovnicima. U ovakvim mestima dolazi se uživanja radi. Podaci o kalorijama, posebno ako su oni predstavljeni na način koji podseća da treba da jedemo zdravo, može da pokvari doživljaj i izazove kognitivnu disonancu, unutrašnji sukob između želje da uživamo u hrani i svesti o tome da bi trebalo da biramo zdravije opcije. Pored restorana koji nude fine dine, u današnje vreme nailazimo i na „eng. microbiome restaurant” koji promovišu „eng. microbiome-based cuisine”. To bi bila zdravija varijanta. Mikrobiom restorani pripremaju jela osmišljena tako da podstiču eubiozu mikroba u organizmu. Odnosno hrana se pravi sa dodatnom težnjom da služi dobrim bakerijama u našem organizmu.
Fotogarfije, baš dobre vrednosti usput.
Ako i niste uspeli usput da nađete lubenicu, ni kukuruze. Vetar je baš duvao na pikniku. Nema veze. Kampovanje je lekovito za mnoge, a pogotovo za porodice. Tu je podsticanje ljubavi prema prirodi, razna deljenja, podsticanje prosocijalnog ponašanja kod dece. Ima tu još nešto. Veoma bitno. Za starost, kampovanje će vam služiti paralelno sa anti-age tretmanima i intervencijama. Kampovanjem prenosite deci mogućnost da izgovore: „Jesu ostarili, ali oni i dalje idu na kampovanja.” Namenite im taj dobar osećaj, koji će nositi, da im zabrinutost bude ublažena. Budite na kampovanjima.
Za zahvalnost,
Za celovitost,
Možemo to zajedno,
Radovi u kojima sam naročito uživala dok sam pisala za Vas su:
Luo, A., Hwang, Y. and Mattila, A.S., 2026. Showing concern for well-being or creating discomfort? The choice of calorie menu labeling in restaurants. Journal of Hospitality & Tourism Research, 50(3), pp.395-410.
Neal, C., Lietz, G., Brandt, K., Watson, A.W. and Shannon, O.M., 2026. Including fruit juice and smoothies within 5-a-day fruit and vegetable intake recommendations: a randomised controlled trial investigating impact on levels of intake, mood and markers of health. British Journal of Nutrition, pp.1-15.
Smeets, E.T., Mensink, R.P. and Joris, P.J., 2022. Effects of l-citrulline supplementation and watermelon consumption on longer-term and postprandial vascular function and cardiometabolic risk markers: a meta-analysis of randomised controlled trials in adults. British Journal of Nutrition, 128(9), pp.1758-1770.
dr Marina Jovanović
